Појединачни подаци у низу називају се елементи низа. Сваки елемент низа има тачно одређену позицију на основу које му се додељује индекс који је увек целобројног типа int
. Ако низ има n
елемената, онда је индекс првог елемента низа 0
, другог 1
, трећег 2
, … и -тог n-1
. Максималан број елемената неког низа назива се и димензија низа, па отуд назив једнодимензионални низ.
Декларација једнодимензионалног низа A од 7 елемената:
int A[7];
Дефиниција (декларација и иницијализација) низа А од 7 елемената:
int A[7] = { 5, 9, -7, 4, 0, -1, 2 };
Дефиниција са делимичном иницијализацијом:
int A[7] = { 5, 9, -7 }; // Ostali su nule
Дефиниција са иницијализацијом без навођења димензије:
int A[] = { 5, 9, -7, 4, 0, -1, 2 }; // Dimenzija je 7
Приступање појединачним елементима низа:
int A[] = { 5, 9, -7, 4, 0, -1, 2 };
A[3] = 100; // Vrednost cetvrtog promenjena je na 100
A[0] = 1; // Vrednost prvog promenjena je na 1
Испис вредности појединачног елемента низа на стандардни излаз:
int A[] = { 5, 9, -7, 4, 0, -1, 2 };
printf("%d", A[2]); // Ispisace se -7
Испис вредности свих елемената низа:
int A[] = { 5, 9, -7, 4, 0, -1, 2 };
for(int i = 0; i < 7; i++)
printf("%d ", A[i]); // Ispisace se 5 9 -7 4 0 -1 2
Унос вредности појединачног елемента низа са стандардног улаза:
int A[7];
scanf("%d", &A[0]); // Unos vrednosti prvog elementa
Унос вредности свих елемената у низ:.
int A[7];
for(int i = 0; i < 7; i++)
scand("%d", &A[i]);
Одређивање димензије (величине) низа…
int A[] = { 5, 9, -7, 4, 0, -1, 2 };
int n = sizeof(A) / sizeof(A[0]); // Velicina n = 7
…ili:
int A[] = { 5, 9, -7, 4, 0, -1, 2 };
int n = sizeof(A) / sizeof(int); // Velicina n = 7