Skip to content

Историјат развоја рачунара

Настанком људске цивилизације човек је морао да научи да броји и рачуна како би могао да се бави трговином, разменом, одржавањем инвентара и сл. Древни народи користили су разна помагала како би нешто избројали или извршили основне аритметичке операције. Прва справа за рачунање настала је цца. 2500 година пре нове ере у Вавилону и звала се Абакус. Овај изум је значајан јер је увео позиционо означавање кога и данас користимо.

Абакус, 2500 година п.н.е.
Скица механичког калкулатора 1943. године

Индијски математичар Пингала, 200 година пре нове ере, први је описао бинарни бројни систем и запис бинарним кодом. 125 година пре нове ере коринћани су направили механички уређај са зупчаницима, а двесто година касније, грчки математичар у Александрији направио је механички уређај који понавља задату операцију. У првој деценији нове ере у Кини су први пут коришћени негативни бројеви. У средњем веку развија се математика, криптографија, механика и аналогне машине. 1493. године, Леонардно да Винчи скицирао је механички калкулатор који је могао да сабира и одузима бројеве.

Први механички калкулатор изумео је француски математичар Блез Паскал 1642. године и назвао аритметичка машина, а касније Паскалина. Паскалина је могла директно да сабере или одузме два унета броја или их помножи или подели вишеструким понављањем операција сабирања или одузимања. У годинама које следе, у Енглеској, Немачкој, Италији и Француској креиране су сличне механичке машине. Прву аутоматску програмабилну машину направио је Жозеф Мари Жакар 1804. године. Његов разбој за ткање тканине програмирао се бушеним картицама.

Паскалина, 1642. године
Електромеханички рачунар, 1930. године

Први механички рачунар направио је Чарлс Бебиџ 1822. у Енглеској. 1851. године у Француској започело се са производњом и продајом калкулатора. 1854. године Џорџ Бул описао је бинарни систем за симболичко и логичко расуђивање који постаје основа за развој модерних рачунара и дигиталне електронике. 1928. године у Сједињеним Америчким Државама компанија IBM стандардизовала је бушене картице као медиј за унос информација у рачунар. Око 1930. године, такође у САД-у, Ваневр Буш направио је први електромеханички рачунар. године, у Немачкој, Конрад Цузе направио је први бинарни механички рачунар Z1. Други светски рат поставио је високе захтеве за обрадом података – од обимних израчунавања до криптографије и криптоанализе. Од 1939. године па све до краја II светског рата електронски рачунари се паралелно развијају у Немачкој, Великој Британији и САД-у.

Генерације електронских рачунара

Прву генерацију рачунара карактерише

  • Технологија: електронске вакумске цеви
  • Програмски језици: машински програмски језици
  • Главна меморија: магнетне траке и магнетни добоши
  • Улаз-излаз: папирне траке и бушене картице
  • Брзина/димензије: веома спори, огромних димензија
ENIAC, 1946. године

Најпознатији рачунари прве генерације су: ENIAC (енгл. Electronic Numerical Integrator and Computer), EDVAC (енгл. Electronic Discrete Variable Automatic Computer), UNIVAC (енгл. Universal Automatic Computer), IBM 650, IBM 701…

Другу генерацију рачунара карактерише:

  • Технологија: транзистори
  • Програмски језици: машински и асемблерски програмски језици
  • Главна меморија: магнетна језгра и магнетне траке/дискови
  • Улаз-излаз: магнетне траке и бушене картице
  • Брзина/димензије: бржи и мањи у односу на прву генерацију
IBM 7090, 1959 година

Најпознатији рачунари друге генерације су: PDP-8, IBM 1400, IBM 7090, IBM 7094, UNIVAC 1107, CDC 3600 итд

Трећу генерацију рачунара карактерише:

  • Технологија: интегрисана кола
  • Програмски језици: програмски језици високог нивоа
  • Главна меморија: велика магнетна језгра и магнетне траке/дискови
  • Улаз-излаз: магнетне траке, тастатуре, монитори, штампачи
  • Брзина/димензије: знатно бржи и мањи у односу на претходне генерације
IBM System/370, 1970. година

Најпознатији рачунари треће генерације су: IBM System/360, The IBM System/370, PDP-11, NCR 395, Burroughs B6500

Четврту генерацију рачунара карактерише:

  • Технологија: микропроцесори и интеграција веома великих размера (енгл. VLSI – Very Large-Scale Integration)
  • Програмски језици: програмски језици високог нивоа
  • Главна меморија: полупроводничкe меморијe
  • Улаз-излаз: тастатуре, показивачки уређаји, монитори, скенери, штампачи…
  • Брзина/димензије: константан раст процесорске моћи и брзине, различите димензије
IBM PC 1984

Електронски рачунари четврте генерације реализовани су као персонални рачунари, преносиви рачунари, сервери, суперрачунари, паметни телефони, таблети итд. Рачунари који су започели четврту генерацију су IBM PC, APPLE II, Apple Macintosh и др.

Сматра се да ће технологија пете генерације рачунара бити технологија заснована на интеграцији ултра-великих размера (енгл. ULSI – Ultra Large-Scale Integration), паралелној обради и вештачкој интелигенцији. Тренутно се развијају квантни рачунари – најпопуларнији представници пете генерације.

Задаци за проверу знања

Повежи године са одговарајућим технолошких иновација значајним за развој рачунара:

2500 п.н.е. – Прва справа за рачунање
1642. – Први механички калкулатор
1822. – Први механички рачунар
1930 – Први електромеханички рачунар

Повежи генерацијама електронских рачунара са одговарајућим технологијама израде:

Прва генерација електронских рачунара – електронска вакумска цев
Друга генерација електронских рачунара – транзистор
Трећа генерација електронских рачунара – интегрисанo колo
Четврта генерација електронских рачунара – микропроцесор