Skip to content

Софтвер

Софтвер (Software) чине сви програми који се извршавају на рачунару. Софтвер, дакле, представља програмску компоненту рачунарског система. Програми могу с једне стране да управљају радом рачунаром, а са друге да врше обраду података. Тако се према намени софтвер дели на две групе:

  • системски софтвер – сви програми, програмски пакети и сл. који омогућавају функционисање и коришћење рачунарског система и
  • апликативни софтвер – сви програми, програмски пакети и сл. који су намењени решавању конкретних проблема и задатака корисника.

Системски софтвер

Системски софтвер дели се на оперативне системе, језичке преводиоце и услужне програме. Укратко: оперативни систем чини колекција програма која омогућује коришћење рачунарског система; језички преводиоци претварају програмски код у неком програмском језику у извршне програме; и услужни програми помажу у одржавању, оптимизацији и анализи рачунарског система.

Оперативни систем

Оперативни систем управља ресурсима рачунарског система. Поред тога корисницима обезбеђује интерфејс за рад у виду командне линије (CLI – Command-Line Interface) и/или графичког корисничког интерфејса (GUI – Graphical User Interface). Додатно, омогућава покретање других програма.

Место оперативног система у рачунарском систему

Неке од основних функција оперативних система су:

  • управљање процесором,
  • управљање меморијом,
  • управљање осталим хардверским компонентама и периферним јединицама,
  • управљање подацима и програмима,
  • откривање и отклањање грешака и др.

Основни део оперативног система назива се кернел тј. језгро оперативног система. Кернел је увек присутан у оперативној меморији док се остали делови оперативног система учитавају по потреби.

Најзаступљенији оперативни систем за персоналне рачунаре је Windows, за којим следе Linux и macOS. Најзаступљенији оперативни системи за паметне телефоне и таблете су Android и iOS.

Microsoft Windows је вишекориснички и вишепрограмски оперативни систем. Темељи се на коришћењу графичког корисниког интерфејса у којем се програми извршавају у прозорима (windows), а команде реализују кликом миша. Верзија Windows-а за серверске системе зове се Microsoft Windows Server.

Linux представља слободан софтвер отвореног кода. Настао је као бесплатна алтернатива оперативног система UNIX. Име “Linux” је заправо назив кернела, а остали делови овог оперативног система производ су GNU и других пројеката отвореног кода – тако је пун назив овог оперативног ситема GNU/Linux. Отворени код допринео је реализацији многобројних “дистрибуција” овог оперативног система за персоналне и/или серверске рачунарске системе, међу којима су најпознатије: Debian, Ubuntu, Mint, Arch, Fedora и др. (проверите distrowatch.com). Тако постоји и више врсти графичких корисничких интерфејса за Linux, који нису обавезан део оперативног система.

macOS (првобитно Mac OS X тј. OS X) је серија графичких оперативних система за Apple Mac рачунарe. Језгро овог оперативног система бaзирано је на језгру оперативног система FreeBSD – још једног бесплатног клона оперативног система UNIX.

Android је оперативни систем за мобилне уређаје компаније Google заснован на Linux кернелу, првенствено дизајниран за мобилне уређаје са екраном осетљивим на додир, као што су паметни телефони и таблети. Графички кориснички интерфејс заснован је на директној манипулацији објектима на екрану у виду додира као и унос текста помоћу виртуелне тастатуре. iOS је оперативни систем за мобилне уређаје компаније Apple. Првобитно је развијен за iPhone, а касније и за iPod, iPad и друге производе компаније Apple – није дозвољено покретање iOS оперативног система на хардверу других произвођача.

Језички преводиоци

Да би програм могао да се изврши у рачунару, потребно је да буде записан у машинском језику. Како машински језик није погодан за људе, развијени су програмски језици. Програмски језик омогућује лако писање програма од стране људи, а програми записани у програмском језику преводе се на машински језик помоћу језичких преводиоца.

Програмске језике можемо поделити на више начина и у више категорија у зависности од критеријума на основу којег вршимо поделу. Најчешћа подела је према степену блискости са архитектуром рачунара где програмске језике делимо на језике ниског (машински и асемблерски) и високог нивоа (C, C++, Java, C#…). Језици ниског нивоа подразумевају блискост са хардвером, док језици високог нивоа, захваљујући преводиоцима, не зависе од хардвера већ се могу користити на различитим архитектурама рачунара. Машински програм се извршава директно у процесору где процесор заправо тумачи бинарне кодове и овакви програми данас су потпуно неразумљиви човеку. Асемблерски програми састоје се из наредби којим се више или мање придружују машинске наредбе. Оне се пишу у виду мнемоничких скраћеница разумљивих човеку. Наредбе програмских језика високог нивоа су блиске енглеском језику и структуриране тако да одговарају начину размишљања програмера.

Подела програмских језика према степену блискости са архитектуром рачунара

Према начину превођења програма, програмске језике можемо поделити на компајлерске и интерпретерске. Код компајлерских језика врши се превођење и повезивање програма у циљу добијања извршног програма, који се касније може независно извршавати. Код интерпретерских језика превођење сваке команде врши се пре њеног извршења, што успорава рад програма, а програм се не може извршити независно без постојања интерпретера.

Услужни програми

Услужни програми (utility) су врста системских програма намењених за анализу, конфигацију, оптимизацију и одржавање рачунарског система. Углавном су фокусирани на функционисање рачунарске инфраструктуре и често специјализовани само за један задатак или једну “област”. Оперативни системи обично долазе са одређеним бројем услужних програма. Неке од врста услужних програма су:

  • програми за заштиту система (нпр. антивирусни програм и фајервол),
  • програми за ажурирање система (нпр. Windows Update и менаџер пакета у Линуксу),
  • програми за надзор/профилисање система (нпр. CPU-Z и HWINFO из лекције о процесорима),
  • фајл менаџери (нпр. Windows Commander),
  • архивери (нпр. WinRAR и 7zip) и многи други.

Апликативни софтвер

Апликативни софтвер представља скуп програма намењених решавању конкретних проблема и задатака корисника рачунарског система. Корисник може да купи готов апликативни софтвер, користити софтвер у јавном власништву, наручи израду софтвера или га сам развије. Апликативним софтвером извршавају се одређени задаци, као на пример:

  • израда текстуалних докумената (Microsoft Word, LibreOffice Writer…)
  • израда радних табела (Microsoft Excel, LibreOffice Calc)
  • израда слајд презентација (Microsoft PowerPoint, LibreOffice Impress)
  • обрада фотографија (Adobe Photoshop, GIMP)
  • израда цртежа (Adobe Illustrator, CorelDraw, Inkscape)
  • рад са електронском поштом (Microsoft Outlook, Mozilla Thunderbird)
  • преглед сајтова (Google Chrome, Mozilla Firefox) и многи други.