Како је систем препознавања мрежних уређаја путем нумеричких IP адреса компликован за памћење, створила се потреба за њиховом транслацијом у текстуалне адресе. Иницијално решење овог проблема са мреже ARPANET било је запис адреса и имена у hosts фајл (C:\Windows\System32\drivers\etc).
Систем имена домена (DNS – Domain Name System) дефинише простор имена (Namespace) и протокол за резолуцију имена (Name Resolution) и репликацију базе података (Database Replication). DNS простор имена је базиран на хијерархијској и логичкој структури стабла. DNS протокол дефинише сет DNS порука које се шаљу путем UDP порта 53 или TCP порта 53. DNS клијенти шаљу DNS упите серверима преко UDP порта, а DNS сервери врше репликације база података преко TCP порта (упити се врше преко TCP порта ако се врати оштећен одговор на упит преко UDP порта).
Три основне DNS компоненте су:
- доменски простор имена (Domain Namespace) и евиденција ресурса (Resource Records – RR)
- сервер имена (Name Server) и
- разрешилац (Resolver).
DNS имена имају специфичну структуру која открива њихову локацију у DNS простору имена. Име сваког чвора састоји се од максимално 63 карактера (слова и бројеви, укључујући знак -), а може се лоцирати на основу свог потпуно квалификованог имена (FQDN – Fully Qualified Domain Name). FQDN представља серију имена раздвојених тачкама, која почиње од посматраног чвора идући ка корену. FQDN не може бити дужи од 255 карактера, а увек се завршава тачком.
DNS простор имена представља форму логички инвертоване структуре стабла. Сваки грана има своје име (до 63 карактера) и део је простора имена званог домен (Domain). Домен се може појавити било где у структури стабла и може се партиционисати на поддомене (Subdomains) ради лакше администрације. Име домена (Domain Name) идентификује позицију домена у DNS хијерархији, а FQDN идентификује домен у односу на корен стабла. Домени и поддомени групишу се у зоне (DNS Zones), како би се омогућила дистрибуирана администрација простора имена.
Домени дефинишу различите нивое ауторитета у хијерархијској структури. Простор имена на Интернету има следећу структуру:
- корени домен (Root Domains)
- домени највишег нивоа (TLD – Top Level Domains)
- домени другог нивоа (Second Level Domains)
Зона је део простора имена чија се евиденција ресурса чува и администрира у одређеном DNS серверу/серверима. Један сервер може администрирати једну или више зона, а такође, једна зона не мора садржати све поддомене. Одговорност за одређену зону се делегира.
