Историјат и значај криптологије

Још од давнина када су људи почели да пишу, појавила се потреба да неке записане информације остану тајне. Осмишљавањем техника којим би се сакриле записане информације родила се нова научна дисциплика – криптографија. Криптографија је научна дисциплина која се бави развојем система за скривање информација. Реч криптографија настала је од грчик речи kryptós (скривен, тајна) и graphein (писати). У почетку, криптографија се користила првенствено у војне сврхе. Један од великих војсковођа који је користио шифроване поруке био је Јулије Цезар. Када је Цезар слао поруке својим војсковођама, он је те поруке шифровао тако што су слова у тексту била померана за одређени број места у азбуци. Примаоци поруке могли су да је дешифрују јер су знали који је то број – остали су видели само гомилу неразумљивог текста. Позната Цезарова изјава приликом преласка Рубикона у шифрованом дописивању гласила би: fqkf ofhzf kyz. Померањем сваког слова за шест места добијамо дешифровану поруку: alea iacta est (коцка је бачена).

Цезарова шифра са померањем за два места

Прву познату расправу о криптографији написао је на 25 страница италијански архитекта Леоне Батиста Алберти 1467. године. Он је такође творац такозваног шифарског круга и неких других решења двоструког прикривања текста. Пола века након тога објављено је у пет свезака дело Јоханеса Тритхемуса прва књига из подручја криптографије. У XVI веку значајан допринос дају милански доктор Ђироламо Кардано, математичар Батисто Порта и француски дипломата Блаисе де Вигенер.

Све до Другог светског рата шифроване поруке могле су се уз одређене напоре дешифровати. Током другог светског рата немци су направили машину названу Енигма која је шифровала поруке на до тада још невиђен начин. Међутим, ма колико је она у то време била револуциона, савезници су криптоанализом успели да разбију криптографски систем Енигме. Криптоанализа је научна дисциплина која изучава методе “разбијања” криптографских система. Реч криптоанализа настала је од грчик речи kryptós (скривен, тајна) и analýein (анализа).

Криптографска машина Енигма

Криптографија и криптоанализа су научне дисциплине криптологије. Криптологија је наука која се бави различитим аспектима сигурности информација. Реч криптологија настала је од грчик речи kryptós (скривен, тајна) и logos (наука). Основни задатак криптологије је да обезбеди поверљивост, интегритет и доступност информација. Поверљивост (Confidentiality) подразумева спречавање неовлашћеног приступа информацијама. Интегритет (Integrity) подразумева спречавање неовлашћене измене информација. Доступност (Availability) подразумева сталну доступност информација овлашћеним ентитетима. Ова три задатка популарно се називају CIA троугао (где је CIA скраћеница за Confidentiality, Integrity, Authentication, а не за америчку обавештајну агенцију Central Intelligence Agency).

Након другог светског рата, развојем информационих технологија, криптологија и њене научне дисциплине постале су изузетно важне и константно се развијају. Савремени рачунари могу великим брзинама разбити примитивне криптографске алгоритме, па због тога криптографски алгоритми постају све комплекснији. Квантна криптографија ће вероватно у скоријој будућности представљати основ за заштиту информација. Квантна криптографија настала је као последица открића у области квантног рачунарства. Она се заснива на једном од основних принципа квантне физике: Хајзенберговом принципу неодређености. С друге стране, квантна криптоанализа може да представља велику опасност по сигурност информација за све криптографске алгоритме које данас користимо.

Квантни рачунар компаније Google