Појам и класификација сервера
Сервер је рачунарски систем који пружа услуге, ресурсе или податке другим рачунарима, односно клијентима, обично путем рачунарске мреже. Сервери су дизајнирани да управљају одређеним задацима или функцијама, као што су чување и испорука веб страница, управљање е-поштом, чување и преузимање датотека, управљање базом података и др.
Сервери се могу класификовати у различите категорије на основу њихове функционалности и услуга које пружају. Неке уобичајене категорије сервера су:
- Веб сервери: Одговорни за испоруку веб садржаја прегледачима када се то од њих затражи. Они обрађују HTTP захтеве и одговоре и често служе као окосница веб сајтова/апликација. Популарни веб сервери су: Apache, Nginx и Microsoft Internet Information Services (IIS)
- Фајл сервери: Чувају и управљају фајловима којима корисници или други уређаји могу да приступе и деле их преко мреже. Они пружају централизовано складиштење и олакшавају дељење фајлова, прављење резервних копија и управљање подацима. Network Attached Storage (NAS) уређаји су уобичајени облик фајл сервера у локалној мрежи, док се на интернету често користе File Transfer Protocol (FTP) сервери.
- Сервери база података: Хостују базе података и управљају операцијама над базама података као што су складиштење, преузимање и манипулација подацима. Они су од суштинског значаја за апликације које се ослањају на складиштење и преузимање података, често и за веб сајтове и веб апликације. Уобичајени сервери база података су MySQL, PostgreSQL, Microsoft SQL Server и Oracle Database сервери.
- Сервери е-поште: Управљају слањем, примањем и складиштењем е-поште. Користе различите протоколе као што су SMTP, IMAP и POP3 да би омогућили размену или сихронизацију е-поште. Често се користе Microsoft Exchange Server, Postfix и Roundcube.
- Сервери апликација: Одговорни су за покретање и управљање апликација и услуга, обезбеђујући окружење за извршавање кода апликације. Често подржавају функције као што су балансирање оптерећења, управљање сесијом и безбедност. Примери сервера апликација су Java EE, Apache Tomcat, и Microsoft ASP.NET.
- Сервери за игре: Сервери за игре хостују онлајн игре за више играча, управљајући интеракцијама играча, логиком игре и синхронизацијом података међу играчима. Захтевају комуникацију са малим кашњењем.
- DNS сервери: Сервери система имена домена повезују имена домена и IP адресе. Играју кључну улогу у навигацији Интернетом.
- Сервери за штампање: Управљају и контролишу штампаче на мрежи, омогућавајући корисницима да шаљу задатке за штампање одређеним штампачима. Они помажу да се поједноставе и контролишу операције штампања у организацијама.
Наведено је само неколико од мноштва специјализованих типова сервера дизајнираних да испуне специфичне функције. Сервери се такође могу категорисати на основу њихових хардверских спецификација, физичког фактора облика и др.
Веб сервери
Веб сервери су кључна компонента интернет инфраструктуре. Они управљају долазним захтевима из веб прегледача и других клијентских уређаја и достављају веб странице, фајлове и друге садржаје као одговор на те захтеве.
Веб сервер је пре свега рачунарски систем који:
- има инсталиран серверски софтвер;
- користи TCP/IP скуп протокола (на интернету или у локалу);
- испоручује веб странице на захтев клијената.
Комуникација веб сервера са веб клијентима може се посматрати кроз стандардни клијент-сервер модел. Корисници путем веб клијената (прегледача) шаљу захтеве веб серверу за достављање веб страница на одређеним URL-овима. Веб сервер опслужује клијенте достављајући тражене стране.
Приликом разрешавања текстуалних у нумеричке IP адресе у URL-у користе се горе поменути DNS сервери. Након разрешавања адресе успоставља се TCP конекција између рачунара клијента и рачунара сервера.
Веб сервери првенствено користе HTTP на TCP порту 80 и HTTPS на TCP порту 443 за комуникацију са клијентима (мада то не мора да буде стриктно правило). У односу на HTTP, HTTPS шифрује веб саобраћај и додаје слој безбедности помоћу SSL/TLS (Secure Sockets Layer/Transport Layer Security) механизама. Обично је на веб серверу обезбеђена могућност логовања саобраћаја у циљу праћења стања сервера и метрике перформанси.
Веб сервери се могу поставити у кластер са балансираним оптерећењем и дистрибуирају долазни саобраћај на више сервера. Ово побољшава перформансе, скалабилност и толеранцију на грешке тако што осигурава да ниједан сервер не буде преоптерећен саобраћајем.
Веб хостинг
Веб хостинг представља услугу обезбеђивања потребне инфраструктуре, ресурса и технологија да се веб сајт учини доступним на вебу. Та услуга укључује чување података који чине веб сајт на серверу који је повезан на интернет и достављање веб страница корисницима широм света. Постоји много типова оваквих услуга:
- Дељени хостинг (енгл. Shared Hosting): Више веб сајтове дели ресурсе на истом серверу. То је исплатива опција погодна за “мале” веб сајтове. Пошто се ресурси деле, на перформансе веб локације могу да утичи други сајтова на истом серверу (иако се то не помиње).
- Хостинг виртуелног приватног сервера (енгл. Virtual Private Server Hosting – VPS): Обезбеђује виртуелно серверско окружење где се више виртуелних сервера креира на једном физичком серверу. Сваки VPS има сопствене наменске ресурсе, што омогућава боље перформансе и прилагођавање у поређењу са дељеним хостингом. Погодан је за веб сајтове “средње” величине.
- Наменски хостинг (енгл. Dedicated Hosting): Цео сервер посвећен је искључиво једном веб сајту што обезбеђује највиши ниво перформанси, контроле и прилагођавања. Идеалан је за “велике” веб сајтове, платформе за е-трговину и апликације са високим прометом и високим захтевима за ресурсима.
- Хостинг у облаку (енгл. Cloud Hosting): За хостовање сајта користи се мрежа међусобно повезаних сервера (често редундантних у више дата центара). Нуди скалабилност, флексибилност и поузданост јер се ресурси могу лако повећати или смањити на основу потреба. Главни провајдери хостинга у облаку су Microsoft Azure, Amazon Web Services (AWS) и Google Cloud Platform (GCP).
Управљани хостинг (енгл. Managed Hosting) је термин који може бити део било које од наведених типова услуга, а подразумева да хостинг провајдери брину о одржавању сервера, безбедности, ажурирањима и техничкој подршци, што омогућава власницима веб локација да се фокусирају на сам сајт без бриге о техничким детаљима. Скоро па је уобичајено да хостинг провајдери брину о одржавању хардвера, ажурирању системског софтвера и креирању резервних копије података. Обим ових услуга зависи од врсте одабране услуге коју хостинг провајдер нуди. Број интервенција на захтев корисника (број тикета) обично је ограничен.
Поред тога, хостинг планови могу имати ограничења у погледу:
- количине мрежног саобраћаја на месечном нивоу,
- количине простора за складиштење и
- броја база података, броја поддомена и броја адреса електронске поште.
Важна ставка у хостинг плановима је обећана поузданост и доступност. За поједине типове хостинг услуга 100% доступност није је реална – сваки број између 99% и 100% за дељени хостинг је одличан.
Многи провајдери веб хостинга нуде и услугу регистрације домена, омогућавајући корисницима да на једном месту купе и управљају својим веб хостингом и хостингом домена. Управљање се често врши путем контролне табле (нпр. cPanel, Plesk) које обезбеђују интерфејс прилагођен већини корисника.