У свом најједноставнијем облику, коаксијални кабл (Coaxial Cable, Coax) има језгро од чврстог бакарног проводника у средини (1, Copper Conductor), око које се налази најпре изолатор (2, Insulation), а затим цилиндрични проводник направљен од густо уплетене бакарне мрежице (3, Braided Copper Shielding) и на крају спољашњи заштитни омотач (4, Outer Jacket). Бакарни проводник у средини кабла служи за пренос сигнала, док бакарна мрежица звана ширм, служи да апсорбује електромагнетне сметње из окружења.
У зависности од сврхе, користе се различити типови коаксијалних каблова и конектора који се на њих монтирају, односно кримпују. Обзиром на цену и доступност бакра на глобалном тржишту, у коаксијалним кабловима данас често се могу наћи алуминијумска језгра и/или мрежице. У јефтиним кабловима могу се наћи и челични проводници који су пресвучени танким слојем бакра!
Данас се коаксијални каблови примењују за пренос телевизијског и радио сигнала, као и у системима кабловске телевизије, а не у локалним рачунарским мрежама како је то често наведено у застарелим уџбеницима. Историјиски гледано битна су два случаја имплементације коаксијалних каблова у локалним рачунарским мрежама, које су по њима добиле надимке – Thicknet, мрежа са дебелим коаксијалним кабловима и Thinnet, мрежа са танким коаксијалним кабловима.
IEEE 802.3 – 10BASE5 (Thicknet, 1983.)
Мреже стандарда 10BASE5 из 1983. године имале су брзину од 10Mbps. За израду 10BASE5 мреже било је неопходно имати:
- Инсталиране 10BASE5 мрежне адаптере у рачунарима
- Кабл са AUI (Attachment Unit Interface) конекторима
- MAU (Medium Attachment Unit) уређаје зване трансивери (Transceivers)
- Коаксијалне RG-8 каблове (опционо са N конекторима)
- 50Ω N терминаторе
10BASE5 мрежни адаптери се повезују са трансиверима помоћу каблова са AUI конекторима (мушки и женски 15 пински DA-15 конектори). Максимална дужина кабла са AUI конекторима била је 50m.
Трансивери се затим повезују коаксијалним RG-8 кабловима редом на најмање 2,5m одстојања, директним прикључењем (vampire tap) или N конекторима.
На крајевима мреже постављају се N 50Ω терминатори ради спречавања рефлексије сигнала која узрокује интерференције.
Максимална дужина тако повезаног мрежног сегмента износила је 500m, а на једном сегменту могло се прикључити максимално 100 рачунара. Правило је било да се помоћу четири рипитера могло повезати пет мрежних сегмената, од којих три сегмента (први, трећи и пети) могу садржати рачунаре, а два морају бити празна (други и четврти). Значи, максимална дужина 10BASE5 мреже била је 2500m, мрежа је могла имати највише четири рипитера, а на њој се могло повезати највише 300 рачунара.
IEEE 802.3a – 10BASE2 (Thinnet, 1985)
Мреже стандарда 10BASE2 из 1985. године имале су брзину од 10Mbps. За израду 10BASE2 мреже било је неопходно имати::
- Инсталиране 10BASE2 мрежне адаптере у рачунарима
- Коаксијалне RG-58 каблове са женским BNC конекторима и BNC Т конекторе
- 50Ω терминаторе
Каблови су се могли “настављати” BNC Barrel конекторима.
BNC T конектори прикључују се на мрежне адаптере и међусобно повезују RG-58 каблом. На крајевима мреже постављају се 50Ω терминатори ради спречавања рефлексије сигнала која узрокује интерференције. Максимална дужина тако повезаног мрежног сегмента износила је 185m, а на једном сегменту могло се прикључити максимално 30 рачунара. Правило је било да се помоћу четири рипитера могло повезати пет мрежних сегмената, од којих три сегмента (први, трећи и пети) могу садржати рачунаре, а два морају бити празна (други и четврти). Значи, максимална дужина 10BASE2 мреже била је 925m, мрежа је могла имати највише четири рипитера, а на њој се могло повезати највише 90 рачунара.
