Код оптичких каблова дигитални сигнали у облику модулисаних светлосних импулса преносе се оптичким влакнима. Ово је релативно безбедан начин преношења података јер оптички каблови не преносе електричне импулсе па се не могу прислушкивати, што чини податке безбедним од крађе. Такође, оптички каблови не подлежу електромагнетним сметњама, имају најмање слабљење сигнала дуж кабла и подржавају изузетно велике брзине преноса на великим удаљеностима. Оптички каблови су и тањи и лакши у односу на каблове са бакарним проводницима.
Принцип по коме се преносе подаци путем оптичких влакана базира се на физичком феномену под називом тотална рефлексија. Свако оптичко влакно састоји се из језгра кога чини стакло одређеног индекса преламања светлости и омотача пресвученог преко језгра. Омотач је такође од стакла, али са другачијим индексом преламања. Светлост се убацује у језгро под одређеним углом како би дошло до тоталне рефлексије, због које се светлосни зрак непрестално одбија од граничне површине језгро/омотач путујући тако кроз влакно до пријемника.
Оптичка влакна се могу поделити у две основне групе, на:
- мономодна (singlemode, SMF) која омогућавају простирање само једног светлосног зрака и
- мултимодна (multimode, MMF) која омогућавају истовремено простирање више светлосних зрака од више различитих извора.
Мрежни адаптери са интерфејсима за оптичке каблове и одговарајући мрежни уређаји одавно су присутни на тржишту.
Каблови са мономодним влакнима су обично жуте боје и користе попупроводничку ласерску диоду (ILD, Injection Laser Diode) као извор светлости. Користе се за повезивање на великим удаљеностима (до 100 km).
Каблови са мултимодним влакнима су обично тиркизне или наранџасте боје и користе попупроводничку диоду која емитује светсло (LED – Light Emitting Diode) као извор светлости. Користе се за повезивање на мањим удаљеностима (до 2 km), нпр. у локалним рачунарским мрежама.
На оптичким кабловима могу се наћи различити типови конектора (бар 100 типова), а неки од познатијих су:
- ESCON (Enterprise Systems Connection)
- E-2000 (LSH)
- FC (Ferrule Connector, Fiber Channel)
- FDDI (Fiber distributed data interface)
- LC (Lucent Connector, Little Connector, Local Connector)
- MPO (MTP, Multi-fiber Push On)
- MT и MT-RJ (Mechanical Transfer Registered Jack)
- MU (Miniature Unit)
- SC (Subscriber Connector, Square Connector, Standard Connector)
- SC-DC и SC-QC (SC-Dual Contact, SC-Quattro Contact)
- SMA (Sub Miniature Assembly)
- ST (Straight Tip)
- VF-45 (Volition Fiber)
Иако постоји много типова конектора, можемо их донекле класификовати на следећи начин:
- Каблови који садрже једно влакно дебљине 2,5 mm обично користе ST, SC и FC конекторе.
- Каблови који садрже једно влакно дебљине 1,25 mm обично користе LC, MU и E2000 конекторе.
- Каблови који садрже два влакна обично користе MTRJ, VF-45, FDDI и ESCON конекторе.
- Каблови који садрже од 4 до 72 влакана обично користе MPO/MTP конекторе.
Процес настављања каблова назива се затапање у електичном луку (сплајсовање). Није једноставан као код бакарних каблова и захтева специјалну опрему.
