Софтверска лиценца је правни документ којим је регулисано коришћење и дистрибуција софтвера. Она омогућује кориснику да користи једну или више копија неког софтвера на такав начин да штити права аутора – софтвер је заштићен ауторским правима, осим ако није у јавном домену. Софтверске лиценце се могу грубо поделити на: власничке, лиценце слободног и отвореног кôда и јавне. Власничке лиценце могу бити и у пробној, фривер или шервер форми.
За заштиту својих права, аутори могу сами да напишу услове коришћења, али је практичније да искористе неки од већ постојећих система лиценцирања. Тренутно најраспрострањенији систем је „Заједничко креативно добро“ (Creative Commons), интернационални пројекат који се реализује и у Србији. Ово су такозване „слободне лиценце“, а аутори врло често штите своја дела „затвореним лиценцама“, које штите њихова ауторска права (copyright, ©).
Kопирајт је традиционални назив за законска права власника интелектуалне својине, који је изведен из речи које означавају право на копирање, а односи се на разне облике коришћења. Ознака © поред назива аутора или компаније означава носиоца ауторских права. Непоштовање ауторских права односно софтверских лиценци може да резултује прекршајним или кривичним гоњењем и великим материјалним казнама, па чак и казном затвора.
На сајту creativecommons.org налази се детаљан опис свих лиценци као и интерактивна форма која олакшава ауторима креирање одговарајуће лиценце. Аутор који за своје дело користи Creative commons лиценцу, дозвољава умножавање, дистрибуцију и јавно саопштавање дела. Током креирања лиценце (бирања типа лиценце) за своје дело, аутор одређује додатне услове под којима дело може да се користи. У оквиру Creative commons лиценце, аутор може да:
- захтева да се при употреби дела наведе име аутора што се означава сличицом човека са словима BY испод ње,
- забрани измене и прераде, што се означава сличицом знака једнакости, испод ког пише ND (No Derivatives),
- забрани пооштравање услова коришћења за даље кориснике, што се означава сличицом кружне стрелице, испод које пише SA (Share Alike) и
- забрани комерцијалну употребу, што се означава сличицом прецртаног знака долара, испод ког пише NC (NonCommercial).
Могуће су и све комбинације ових ограничења које имају смисла. На следећој слици су приказане најчешће коришћене комбинације:
Постоји још популарних лиценци за слободан софтвер отвореног кода:
- GNU општа јавна лиценца (GNU General Public License) је једна од најкоришћенијих софтверских лиценца. GNU општа јавна лиценца је најпопуларнији и најпознатији пример копилефт лиценце која, у својој суштини захтева да изведена дела буду доступна под истом лиценцом (копилефтом).
- GNU мање општа јавна лиценца (GNU Lesser General Public License) је измењена GNU општа јавна лиценца, и та измена је чини мање строгом, тј. попустљивијом лиценцом од основне. Намењена је софтверским библиотекама. Дизајнирана је као компромис између јаке, копилефт лиценце и попустљивих лиценци отвореног кода.
- BSD лиценце су породица лиценци отвореног кода. Оригинална BSD лиценца је била коришћена за BSD (Berkeley Software Distribution) варијанту оперативног система UNIX.
- MIT лиценца има порекло са Масачусетског института за технологију (MIT, Massachusetts Institute of Technology). Ово је лиценца отвореног кода, те као таква дозвољава поновно коришћење софтвера докле год све копије софтвера садрже пун текст и све услове ове лиценце.