Skip to content

Меморија

Меморија у рачунару користи се за чување података привремено (док има електричне енергије) или трајно (и по губитку електричне енергије). Меморију у рачунару можемо посматрати нијерархијски:

  1. Регистри процесора – капацитет: најмањи, брзина: највећа, цена: најскупља
  2. Кеш меморија процесора – капацитет: мали, брзина: велика, цена: скупа
  3. Оперативна меморија – капацитет: средњи, брзина: средња, цена: средња
  4. Електронска меморија за складиштење – капацитет: велик, брзина:мала, цена: мала
  5. Магнетна меморија за складиштење – капацитет: највећи, брзина: најмања, цена: најмања

Из списка изнад можете закључити да је капацитет меморије обрнуто сразмеран брзини и цени. Најмање има најбрже и најскупље меморије, односно, највише има најспорије и најјефтиније меморије.

Регистри процесора налазе се у оквиру самог језгра процесора (на истој силицијумској плочи са осталим компоментама процесора).

Силицијумски чип у паковању процесора

Кеш меморија је ултрабрза меморија која се уграђује у процесор и носи ознаке L1, L2 и L3 (у старијим рачунарским системима налазила се у засебним чиповима). Користи се да убрза приступ често коришћеним локацијама у оперативној меморији.

L1, L2 и L3 кеш у процесору

Оперативна меморија чува програме који се извршавају и податке који се при томе користе. Назив меморија са случајним приступом (RAM, Random Access Memory) добила је јер се после приступа једном меморијском регистру може приступити било ком другом (историјски гледано, у првим рачунарима то није било могуће). Време приступа сваком меморијском регистру је исто, односно константно, а приступ може бити у циљу читања или уписа. Обично се у десктоп рачунарима користе DIMM (dual in-line memory module), а у лаптоп SODIMM (small outline dual in-line memory module) модули.

Различити типови меморијским модула оперативне меморије

Меморија за складиштење, за разлику од претходних типова чува програме и податке и по губитку електричне енергије, па се зато назива и постојана меморија. Тренутно се користи више врста постојаних меморија:

  • флеш меморије (SSD (Solid State Drive), USB Flash, SD Card…)
  • меморије са магнетним записом (HDD (Hard Disk Drive))
  • меморије са оптичким записом (CD, DVD, Blu-ray)
SSD, USB Flash, SD Card. HDD, Blu-ray disc

Како су рачунарске мреже све брже и како је интернет постао доступан већини корисника рачунара, меморије са оптичким записом су већ застареле.

Капацитет меморије изражава се бројем бајтова [B]. Један бајт представља се низом од осам бинарних бројева, односно низом од осам битова [b или bit], нпр. 10110001. Значи:

  • 1 bit = 0 или 1
  • 1 B = 8 bit
  • 1 KB = 1024 B
  • 1 MB = 1024 KB
  • 1 GB = 1024 MB
  • 1 TB = 1024 GB итд.