ECMAScript
ECMAScript стандард креиран је у циљу обезбеђивања интероперабилности веб страница у различитим веб прегледачима. По овом стандарду, односно спецификацији функционишу скрипт-језици JavaScript, JScript и ActionScript. Данас се може рећи да је ECMAScript стандард за језик JavaScript јер се JScript и ActionScript више не користе. Прва едиција стандарда из јуна 1997. имплементирана је у Netscape Navigator 3.0 прегледачу, а одговарала је скрипт-језику JavaScript 1.1. Последња едиција, у тренутку писања овог текста, је четрнаеста едиција ECMAScript 2023 (ES2023) настала јуна 2023. Следећа едиција (ES.Next) биће објављена јуна 2024. године. Новотарије које доносе нове едиције стандарда не треба да те брину – у оквиру школског градива користићеш стандардни JavaScript.
JavaScript
JavaScript, скраћено JS, је програмски језик који, поред описних језика HTML и CSS, представља кор веб технологију. Програмски језик Java нема никакве везе са језиком JavaScript – у питању су потпуно различите технологије. 99% веб сајтова на страни клијента користе JavaScript и сви битни прегледачи у себи имају уграђен JavaScript engine за извршавање JavaScript кода:
- V8, кога развија компанија Google, је најчешће коришћен JavaScript engine (налази се у прегледачу Google Chrome и свим осталим заснованим на Chromium прегледачима – Microsoft Edge, Opera, Brave и др.)
- SpiderMonkey, који се развија у оквиру Mozilla пројекта, користи се у прегледачу Firefox и његовим форковима.
- JavaScriptCore, кога развија компанија Apple, користи се у прегледачу Safari.
- Chakra, кога је развијао компанија Microsoft, користио се у Internet Explorer прегледачу и првим верзијама прегледача Edge.
JavaScript припада групи програмских језика високог нивоа који се извршавају током компајлирања (углавном). Може се сврстати у више програмских парадигми (императивна, функционална, објектно-оријентисана, вођена догађајима и др.). Примарна сврха овог језика је да се извршавање на страни клијента, тј. у веб прегледачу. На пример, помоћу JavaScript језика могуће је реализовати:
- учитавање новог садржаја на веб страници без освежавања странице,
- анимације и визуелни ефекти на веб страници,
- извршавање игрица или програма на веб страници,
- управљање стриминг садржаја на веб страници,
- приказивање реклама у “поп-ап” прозорима,
- валидација уноса корисника на веб форми у самом прегледачу,
- редирекција корисника на другу веб страницу,
- прикупљање података о понашању корисника на веб страници и слање тих података на сервер ради аналитике, персонализације, маркетинга…
- прикупљање података о уређају корисника итд.
Треба напоменути да (од поменутих 99%) већина веб сајтова на страни клијента заправо користи JavaScript библиотеке или веб фрејмворке (на пример jQuery, React, Angular, Vue, Bootstrap и др.). Ако се веб сајт не ослања на библиотеке и фрејмворке, каже се да користи Vanilla JS.
JavaScript ван прегледача
JavaScript се данас користи и ван прегледача. JavaScript engine може бити уграђен у различите софтверске системе – од система за развој веб апликација на страни сервера до стандардних апликација које се извршавају ван прегледача. За развој веб апликација у JS-у на страни сервера најпознатији је Node.js, а за развој апликација у JS-у које се извршавају ван прегледача Electron, Cordova, React Native и др.