Два система која треба да комуницирају морају да поштују скуп правила како би се међусобно разумели. Протокол представља скуп правила за управљање комуникацијом у рачунарској мрежи. Основни елементи комуникационих протокола су:
- синтакса (формат података, кодирање, нивои сигнала)
- семантика (управљачке информације и отклањање грешака)
- синхронизација (брзина преноса и секвенцирање)
Рачунари у првим рачунарским мрежама могли су да комуницирају само са рачунарима истог произвођача, јер су мрежни протоколи и уређаји представљали интелектуалну својину произвођача. Да би се овај проблем решио започело се са стандардизацијом протокола. Стандардизација је била важна и за произвођаче и за крајње кориснике јер:
- стандардизовани производи масовно се производе, чиме се снижава цена, а повећава потражња и продаја и
- крајњи корисници имају већи избор производа различитих произвођача по прихватљивим ценама.
Стандардизовати комуникацију између рачунара различитих произвођача, који имају различиту мрежну опрему, на којима раде различити оперативни системи, у којима се извршавају различите апликације је прилично сложен задатак. Решавању овог задатка приступило се раздвајањем проблема у целине које се називају слојеви. Спајањем слојева у једну целину добија се рефентни модел – концептуална скица која дефинише како комуникација треба да се одвија. Због тога се каже да протоколи у рачунарским мрежама имају слојевиту архитектуру.
Интернационална организација за стандардизацију ISO (International Standardization Organization) је 1977. године формирала радну групу чији је задатак био да развије протокол слојевите архитектуре. Резултат рада ове радне групе био је референтни модел OSI (Open System Interconnection) – отворени систем за међусобно повезивање. Задатак референтног модела OSI био је да омогући повезивање отворених система спемних за комуникацију са другим системима без промене хардвера и софтвера, као и да олакша коришћење, разумевање и пројектовање рачунарских мрежа. Референтни модел OSI је био и остао референтни модел од изузетног значаја за развој рачунарских мрежа у сваком погледу и биће саставни део многих наставних јединица у оквиру овог предмета!
Данас ISO није једина битна организација за стандардизацију и развој рачунарских мрежа – има их много:
- International Telecommunication Union (ITU) – битна за доношење телекомуникационих стандарда;
- American National Standards Institute (ANSI) – битна за доношење стандарда у информационим технологијама;
- Institute of Electrical and Electronics Engineers (IEEE) – битна за доношење стандарда о рачунарским мрежама и информационим технологијама;
- Internet Engineering Task Force (IETF) – битна за стандарнизацију протокола на интернету и израду RFC техничке документације;
- Internet Corporation for Assigned Names and Numbers (ICANN) – задужена за управљање адресама и доменима на интернету;
- Electronic Industries Alliance (EIA) – битна за доношење стандарда у вези комуникационих медијума;
- European Telecommunications Standards Institute (ETSI) – битна за доношење стандарда у информационим и комуникационим технологијама;
- Federal Communications Commission (FCC) – регулаторно тело за комуникације;
- Wi-Fi Alliance – сертификација бежичних мрежа;
- итд.
Стандарде можемо поделити у две групе:
- de facto стандарди – стандарди који се једноставно појаве, без икаквог плана и
- de jure стандарди – легални стандарди које су прописали организације за стандардизацију.
Задаци за проверу знања
Који су основни елементи комуникационих протокола? Основни елементи комуникационих протокола су синтакса, семантика и синхронизација.
Шта је референтни модел? Референтни модел је концептуална скица која дефинише како комуникација треба да се одвија.