Увод
Електромагнетни спектар који се користи у бежичним комуникацијама регулише се законима и правилима на националном нивоу који су у складу са правилима која (углавном) важе свуда у свету – на глобалном нивоу овом тематиком бави се Међународна унија за телекомуникације (International Telecommunication Union – ITU).
ITU број опсега | Назив | Фреквенција | Таласна дужина | Пренос података | Употреба |
---|---|---|---|---|---|
1 | Extremely low frequency (ELF) | 3-30 Hz | 100000-10000 km | – | комуникација са подморницама |
2 | Super low frequency (SLF) | 30-300 Hz | 10,000-1,000 km | – | комуникација са подморницима |
3 | Ultra low frequency (ULF) | 300-3000 Hz | 1000-100 km | – | подземна комуникација |
4 | Very low frequency (VLF) | 3-30 kHz | 100-10 km | – | навигација, геофичка и атмосферска мерења, војна поморска и земаљска комуникација |
5 | Low frequency (LF) | 30-300 kHz | 10-1 km | +100 bps | навигација, AM дуго-таласни и аматерски радио, RFID |
6 | Medium frequency (MF) | 300-3000 kHz | 1000-100 m | +1 kbps | AM средње-таласни и аматерски радио |
7 | High frequency (HF) | 3-30 MHz | 100-10 m | +3 kbps | АМ кратко-таласни и аматерски радио, авијација, поморство, радари, RFID |
8 | Very high frequency (VHF) | 30-300 MHz | 10-1 m | +100 kbps | VHF телевизија, FM и аматерски радио, авијација, поморство, |
9 | Ultra high frequency (UHF) | 300-3000 MHz | 1-0.1 m | +10 Mbps | UHF телевизија, сателитски и аматерски радио, бежичне рачунарске мреже, мобилна телефонија, GPS, Bluetooth и хиљаде других уређаја који користе микроталасе… |
10 | Super high frequency (SHF) | 3-30 GHz | 100-10 mm | +100 Mbps | бежичне рачунарске мреже, мобилна телефонија, комуникациони сателити, радари, сателитска телевизија и радио и хиљаде других уређаја који користе микроталасе… |
11 | Extremely high frequency (EHF) | 30–300 GHz | 10-1 mm | +750 Mbps | бежичне рачунарске мреже, високофреквентни микроталасни радио, разни сензори и скенери… |
12 | Tremendously high frequency (THF) | 300-3000 GHz | 1-0.1 mm | – | медицински уређаји, сензори, скенери… |
У свету информационих технологија и безбедности рачунарских мрежа најинтересантнији су ISM (Industrial, Scientific and Medical) спектри типа B који су слободни за употребу (није неопходна “дозвола” административних државних органа) и то спектри на 2.4 и 5 GHz, дефинисани IEEE 802.11 стандарднима.
Генерација | IEEE стандард | Проток | Година | Фреквенција |
---|---|---|---|---|
0* | 802.11 | 1-2 Mbit/s | 1997 | 2.4 GHz |
1* | 802.11b | 1-11 Mbit/s | 1999 | 2.4 GHz |
2* | 802.11a | 6-54 Mbit/s | 1999 | 5 GHz |
3* | 802.11g | 6-54 Mbit/s | 2003 | 2.4 GHz |
4 | 802.11n | 72-600 Mbit/s | 2008 | 2.4/5 GHz |
5 | 802.11ac | 433-6933 Mbit/s | 2014 | 5 GHz |
6 | 802.11ax | 600-9608 Mbit/s | 2019 | 2.4/5 GHz |
6E | 802.11ax | 600-9608 Mbit/s | 2020 | 6 GHz |
Бежична локална рачунарска мрежа
Бежичну локалну рачунарску мрежу (WLAN) чине два или више уређаја, бежично повезаних у локалну мрежу, унутар ограниченог простора. Већина модерних бежичних локалних рачунарских мрежа се базира на IEEE 802.11 стандардима. IEEE 802.11 стандардима дефинисани су фреквентни опсези, ширине комуникационих канала, режими рада, механизми енкрипције итд. Wi-Fi је ознака организације Wi-Fi Alliance која тестира и сертификује опрему сагласну са 802.11 стандардима.
Да би се хост (рачунар, паметни телефон или други уређај) повезао у бежичну локалну рачунарску мрежу мора да поседује мрежни адаптер за бежичне мреже. Мрежни адаптери за бежичне мреже (Wireless Network Interface Controller – WNIC) могу да раде у једном од следећих режима рада:
- Мастер режим (Master) – када се бежични адаптер налази у приступној тачки која комуницира са клијентима (Access Point). Овај режим се често назива и инфраструктурни (Infrastructure).
- Управљани режим (Managed) – када се бежични адаптер налази у клијенту који комуницира са приступном тачком. Због тога се овај режим често назива и клијентски (Client) режим или режим станице (Station).
- Ад хок режим (Ad Hoc) – када се бежични адаптер налази у хосту који је део децентрализоване бежичне мреже у којем не постоји приступна тачка.
- Директни режим (Direct) – када се бежични адаптер налази у хосту који директно комуницира само са једним хостом (а не са више хостова као у ад хок режиму).
- Режим репетитора (Repeater) – када се бежични адаптер налази у приступној тачки која комуницира и са хостовима и са другим приступним тачкама – на пример, у мрежи у којој је омогућен WDS (Wireless Distribution System).
- Режим моста (Bridge) – када се бежично адаптер налази у приступној тачки која комуницира са другом приступном тачком.
- Режим надгледања (Monitor) – када се адаптер налази у хосту који “слуша” мрежни саобраћај на одређеном каналу. Овај режим се често назива и RFMON (Radio Frequency MONitor). Ово је специфичан режим који је могућ само у бежичним мрежама, јер хост који има бежични адаптер у овом режиму не мора да се повеже са приступном тачком (или у ад хок мрежу) и потпуно је невидљив. Са аспекта (не)безбедности, ово је режим рада који је увек у фокусу.
- Остали режими рада специфични за друге типове мрежа (нпр. Mesh режим за 802.11s), специфични за одређене потребе (нпр. TDLS режим за стримовање) или специфични за власничке протоколе (нпр. за Mikrotik Nstreme).
Као што можете да претпоставите, сваки мрежни адаптер не подржава сваки од наведених режима рада – који су режими подржани зависи од хардверских могућности адаптера, управљачких програма (драјвера), оперативног система итд. Режим надгледања знавнично јесте подржан у оперативном систему Windows (од верзије Vista и NDIS 6 драјвера), али не постоји јавно доступни софтверски пакети попут пакета Aircrack-ng за Windows. Због тога се режим надгледања обично користи у оперативном систему Linux (у оперативном систему Kali Linux већ постоје инсталиране апликације које га користе).